имети

име̏ти, и̏мем несвр. звати се именом: У меја̏ну три дево̑јке: / Је̏ну и̏ме Љубичи̏ца, / Дру̏гу и̏ме Грличи̏ца, / Трећу и̏ме Гонџеља̑ље (н. п.) Алка Ани̏ну ће̑рку што у̏мре у Бе̏јаграт име̏ло гу То̑нка, То̑нка Ајти̏на; - Име̏ше ли га Бла̑гој, Бог да га про̏сти, Стојано̏вога бра̏та; - Са се: Ка̏ко се и̏ме село де је Сто̏јан учи̏тељ?; - Де̏дин бра̏т се име̏ја Алекси̏ја; - Је̏на Бицики̏на дево̑јка име̏ше се Ти̏ка, а тај дру̏га не̏ знам како се име̏ше.